Free Essay

Kreditni Rizik

In: Business and Management

Submitted By anastevanovic
Words 3375
Pages 14
Republika SrpskaUniverzitet u Istočnom SarajevuFakultet poslovne ekonomijeBijeljina | | Republic of SrpskaUniversity of Eastern SarajevoFaculty of Business EconomicsBijeljina |

СЕМИНАРСКИ РАД

ПРЕДМЕТ: УПРАВЉАЊЕ РИЗИКОМ У БАНКАМА И ОСИГУРАВАЈУЋИМ КОПМАНИЈАМА ТЕМА: КАРАКТЕРИСТИКЕ И ВРСТЕ КРЕДИТНОГ РИЗИКА БАНКЕ

Ментор: Студент:

САДРЖАЈ

УВОД 2 1. БАНКАРСКИ РИЗИЦИ И ЊИХОВ ЗНАЧАЈ 3 2. КРЕДИТНИ РИЗИК 5 2.1. Фактори кредитног ризика 7 3. ВРСТЕ КРЕДИТНОГ РИЗИКА 8 4. УПРАВЉАЊЕ КРЕДИТНОМ РИЗИКОМ 9 4.1. Карактеристике зајмотражиоца 10 4.2. Капацитет зајмотражиоца 10 4.3. Капитал зајмотражиоца 10 4.4. Услови обезбјеђења кредита 11 4.5. Услови пословања зајмотражиоца 11 4.6. Нето кредитни губитак 11 4.7. ZETA модел кредитног ризика 12 4.8. Алтманов z-skore модел 12 4.9. “Кредит скоринг системˮ 13 ЗАКЉУЧАК 14 ЛИТЕРАТУРА 15

УВОД

Кредит је финансијска имовина која резултира из предавања готовине или друге имовине од стране кредитора уз обавезу враћања на дефинисани датум или датуме, или на захтјев, обично са каматом. Свако позајмљивање средстава са собом носи и одређену дозу ризика. Кредитни ризик се дефинише као ризик неизвршавања обавеза по основу насталог дуга, тј. неплаћања главнице од стране дужника, односно ризик да супротна страна у уговору не изврши обавезу у пуној вриједности или у тренутку доспијећа или у било ком тренутку након доспијећа. Он изражава трајну или привремену немогућност дужника да у уговореном року испуни обавезу или је у том року само дјелимично испуни. Међу ризицима са којима се банка суочава, ово је најважнија врста, јер он представља главни узрок несолвентности банкарског пословања усљед несервисирања дужника кредитних обавеза.
Код кредитних послова банке, битно је да постоји међусобно повјерење између ње и клијента. Клијент има обавезу да примљена финансијска средства врати банци по уговореним условима који подразумијевају рочност кредита, начин отплате, висину каматне стопе. Кредитни ризик (credit risk) представља вјероватноћу несервисирања кредитних обавеза дужника које подразумијевају главницу и камату у предвиђеном временском периоду, што ће условити негативне ефекте на капитал и финансијски резултат банке.
У овом семинарском раду, циљ је да се објасне основне карактеристике и врсте кредитног ризика са којим се банка суочава у току свог пословања. Најприје ћу дефинисати и укратко објаснити банкарске ризике, њихов значај и циљеве истих, а у наставку рада детаљно ћу обрадити специфичности, врсте и факторе кредитног ризика, али и начине којима се њиме управља.

1. БАНКАРСКИ РИЗИЦИ И ЊИХОВ ЗНАЧАЈ

Нема опште прихваћене подјеле ризика иманентних банкарском пословању. Савремена теорија банкарског менаџмента препознаје неколико основних врста ризика и то: кредитни, ризик солвентности, ризик ликвидности, каматни ризик, цјеновни ризик и оперативни ризик. Многи од ризика су међусобно врло уско повезани и није могуће поуздано одредити гдје престаје једна врста ризика, а почиње друга. У теорији не постоји потпун консензус око питања које ризике треба укључити у групу финансијских ризика. Неријетко каматном и девизном ризику се придружује ризик ликвидности, обрачунски и други ризици.
Ризици који спадају у дјелокруг активности финансијског сектора сматрају се финансијским ризицима, док су ризици који спадају у дјелокруг извршних руководилаца технички ризици. Финансијски ризици се неријетко зову тржишним ризицима чиме се потенцира њихово екстерно поријекло, за разлику од пословних чије је исходиште унутар организације.
Ризик представља сваку неизвјесну ситуацију у пословању банака, односно вјероватноћу губитка (смањење добтка), насталу као резултат дејства неизвјесних догађњаја у пословању банака. У зависности од склоности банкарских менаџера према ризику, свака банка може прихватити више или мање ризика, позиционирајући се између два екстрема: апсолутне аверзије према ризику и апсолутног прихватања ризика. Ниво прихваћеног ризика мора бити сразмјеран способности банке да апсорбује евентуалне губитке и да оствари прихватљиву стопу приноса. Генерално, виши приноси су могући уколико банка преузме и веће ризике. У том смислу, идентификација, мјерење и управљање ризицима, као и успјешно балансирање односа између приноса и ризика, су најважнији аспекти финансијског менаџмента банке у погледу остваривања високих перформанси пословања.
Бесис дијели ризике на финансијске и оперативне. У финансијске (унутрашње) убраја: * кредитни ризик; * ризик ликвидности; * ризик каматне стопе; * ризик девизног курса; * тржишни ризик и * ризик солвентности.

Ћировић дијели ризике на: * тржишни ризик (каматни и валутни); * кредитни ризик; * ликвидносни ризик и * оперативни ризик (ризици платног промета, компјутерски, остали технолошки ризици, правни ризици итд.).
Ризицима могу бити изложени сви ресурси банке, и то у виду директне и индиректне изложености ризику, кроз одговорности према трећим лицима, тржишне и друге изложености ризику. Управљање представља дио пословне политике банке, а сагласно томе, управљање ризиком се може дефинисати као банчина функција осигурања од ризика. Управљање ризицима представља пројект менаџмента који се обавља у континуитету, преко праћења и процјењивања истог. Као дисциплина, управљање ризиком је новијег датума и развило се из дјелатности осигурања, с обзиром да се традиционалним процесима осигурања нису могли ефективно и економично рјешавати проблеми ризика у свим ситуацијама.
Главни циљ управљања банкарским ризиком јесте оптимизација односа ризика и приноса. У том смислу у фокусу банкарских ризика је управљање тржишним и кредитним ризицима, од којих пресудно зависи ризик солвентности као дефинитивни ризик банке. Каматни и валутни ризик се као саставне компоненте уклапају у тржишни ризик, док по страни остаје ликвидносни ризик, као специфичан банкарски ризик којим савремене банке, у крајњој линији, могу да управљају преко финансијског тржишта, под условом да имају јаку позицију солвентности и висок кредибилитет на тој основи. Управљање ризиком у банкарству има два основна циља: да се избјегне несолвентност банке и да се максимизира стопа приноса на капитал уз корекцију ризика.

2. КРЕДИТНИ РИЗИК

Банке дефинишу кредитни ризик као ризик неиспуњења обавеза клијената који нису у могућности да изврше облигације уредног сервисирања свога дуга утврђеног уговором. Кредитни ризик или ризик друге уговорне стране је саставни дио банкарског пословања. Одређује се као вјероватноћа да дужник или емитент финансијског инструмента неће бити способан да плати камату или отплати главницу према условима утврђеним у споразуму о кредитирању. Кредитни ризик значи да се плаћање може одгодити или се уопште не оствари што са друге стране ствара проблеме у новчаним токовима и утиче на ликвидност банке.
У традиционалном банкарству, кредитни ризик представља најважнију врсту ризика, а дефинише се као ризик да дужник неће испунити своју новчану обавезу на вријеме и под условима постављеним у уговору. Невраћање кредита банци скупа са каматом представља губитак за банку и зато банка води рачуна о минимизирању кредитног ризика.
Све до 70-тих година XX вијека, кредитним ризиком се управљало прије свега на нивоу клијената, односно, појединачне трансакције. Вршена је фундаментална анализа доступних финансијских и пословних информација о дужнику, грани, привреди, финансираном пројекту, о квалитету средстава обезбјеђења, кредитној историји и на основу ових података је утврђиван кредитни квалитет клијената и вршена селекција дужника.
Банка за међународне обрачуне дефинише кредитни ризик као изложеност да супротна страна у уговору не изврши обавезу у пуној вриједности или у тренутку након доспијећа.
У кредитни ризик у ширем смислу спадају и потенцијални губици због смањења кредитног рејтинга дужника од стане агенције за оцјењивање кредитне способности што обично доводи до пада тржишне вриједности обавеза тих учинака. Тај се губитак не манифестује директно престанком плаћања клијента већ путем других бројних индиректних камата које су својствене развијеним финансијским тржиштима.
Кредитни ризик постоји и код држања финансијских инструмената и то када се погорша кредитна способност компанија емитената финансијских инструмената које банке држе у својој активи.

Губитак зависи од вриједности тржишних инструмената и њихове ликвидности. Обвезнице које банке купе и банкарски зајмови су само различити облици кредита.
Главне карактеристике кредитног ризика су следеће: * Кредитни ризик је системски ризик, односно на њега утиче општа економска клима и зато је високо цикличан. Кредитни ризик веома зависи од економских циклуса: повећава се током рецесије, а смањује се током експанзије. * Кредитни ризик је специфичан ризик, у смислу да се мијења у складу са специфичним догађајима који утичу на кориснике кредита. На кредитни ризик везан за корисника кредита или другу уговорну страну директно утичу његове карактеристике: величина, корпоративна стратегија, догађаји који утичу на њу, промјене у непосредном економском окружењу, итд. * Насупрот другим тржишним ризицима, блиско је везан за успијех у пословању и структуру капитала корисника кредита, и има асиметричну дистрибуцију профитабилности.
Величина кредитног ризика је дефинисана губитком у случају престанка испуњења обавеза од стране корисника кредита, или у случају да дође до погоршања његовог кредитног квалитета. Износ ризика зависи од величине кредита, квалитет ризика зависи како од вјероватноће да ће доћи до неплаћања, али и од постојећих средстава која требају да смање губитак при престајању плаћања. Зато се кредитни ризик може анализирати кроз три димензије: * ризик неплаћања; * ризик изложености и * ризик опоравка.
Износ под ризиком (износ који се налази код корисника) се разликује од губитка због престанка плаћања ради разних средстава осигурања. Изложеност кредитном ризику у савременог банкарском пословању се мјери процјеном очекиваног губитка по одређеној инвестицији на основу квантитативне анализе, при чему очекивани губици зависе од: * вјероватноће да супротна страна неће подмирити обавезу на уговорено вријеме и начин; * износа губитка који би се остварио у случају непоштовања уговора од супротне стране; * потенцијалне изложености банке неплаћању на одређени датум у будућности.

На основу ова три фактора можемо израчунати очекивани губитак, тако да је: Очекивани губитак = изложеност x очекивана вјероватноћа неплаћања x величина губитка |

2.1. Фактори кредитног ризика
Кредитни ризик је изражен кроз квалитет кредитног портфолија банке. Сматра се да кредитни ризик зависи од два сета фактора који дају општи оквир за моделирање кредитног ризика или квалитета кредитног портфолија, а који је детерминисан: * групом екстерних или спољних фактора, као што је државна регулатива у привреди, природне несреће и катастрофе, и * групом интерних фактора или фактора субјектицне управљачке дискреције.
Полазећи од овако датог општог оквира моделирања кредитног ризика или квалитета кредита, функсија кредитног ризика се може изразити као: Кредитни ризик = ƒ(интерни фактори, екстерни фактори) |

Екстерни фактори могу утицати на појаву и настанак кредитног ризика на појединим тржиштима банке. Мјерење утицаја ових фактора може се довести у везу са макроекономским перформансама у релативним тржишним подручјима банке, као што су: персонални приноси, инфлација, а за мултинационалне банке и кретање бруто националног производа (БНП). Наиме, постоји међузависност нивоа економске активности и појаве губитака на кредитима. Ако економска кативности има тенденцију раста, корисницима кредита је лакше да остварују профит и да враћају узете кредите и тада ће губици на кредитима бити мали или на нормалном нивоу. Међутим, ако ниво економске активности почне да пада корисници кредита имају веће тешкоће при враћању кредита и губици на кредитима ће бити већи.
Интерни фактори, које банка може да контролише, рефлектују се у понашању менаџмент тима, односно кредитних менаџера у погледу нивоа предузимања кредитног ризика. Кључне интерне детерминанте кредитног ризика су: * обим кредита * кредитна политика * кредитни микс.

Ако обим кредита расте, расте и кредитни ризик. Односно, ако су сви остали услови непромијењени, више одобрених кредита повлачи за собом и већи могући губитак на кредитима. Кредитна политика се провјерава коефицијентом односа укупних кредита према укупној кативи. Кредитни микс се мјери односом учешћа комерцијалних и индустријских кредита према укупним кредитима. Ако је већа концентрација на ове кредите, већа је и могућност кредитних губитака.

3. ВРСТЕ КРЕДИТНОГ РИЗИКА

С обзиром на конкретан извор настанка кредитног ризика, можемо да разликујемо три типа овог ризика: * ризик неиспуњења обавеза; * ризик излагања и * ризик покрића средстава.
Процјена у вези узимања, коришћења и враћања кредита (кредитна способност зајмотражиоца) обављала се традиционалним мјерењем имовине зајмотражиоца, што представља релативно сигурну основу повјерења банке зајмотражиоца кредита. Банка има обавезу да се прије одобравања кредита, колико год је то могуће, увјери да је максимално заштићена од више врста ризика. Три ризика се издвајају као најзначајнија и произлазе из сагледавања: * карактера (“characterˮ) =морални ризик (“moral riskˮ); * капацитета (“capacityˮ) = пословни ризик (“business riskˮ); * капитала (“capitalˮ) = ризик власништва (“property riskˮ).
Морални ризик се везује за личне особине зајмотражиоца кредита, његов пословни углед и карактеристике менаџмента предузећа чији је он власник или са којим он управља. Пословни ризик се везује за капацитет предузећа, схваћен у двоструком смислу: као стварни производно-технички капацитет и као динансијски капацитет (извор прихода за враћање кредита). Пословни ризик се често “покриваˮ колатералом, што омогућава смањење пословног ризика на критичним тачкама. Ризик власништва се везује за капитал зајмотражиоца кредита. Овај елемент има посебну улогу у одобравању хипотекарних кредита, а у савременим условима више означава одговарајућу структуру средстава и извора средстава зајмотражиоца кредита.

Генерално посматрано, постоје двије врсте кредитног ризика. Једна врста је везана за поврат главнице или рате главног дуга, а друга врста је повезана са плаћањем камате као приноса на пласирана кредитна средства. У оквиру прве врсте ризика, која је везана за повраћај главнице, може настати таква ситуација, да дужник неће да плати доспјелу рату кредита, или жели да плати али не може усљед раззних финансијских тешкоћа у које је тренутно или трајније запао. Што се камате тиче, ситуација такође може бити иста као што је наведена и за плаћање отплате или рате главног дуга (кредита). Међутим, ситуација и не мора бити иста. Наиме, све зависи од тога како је уговорена каматна стопа, да ли је каматна стопа фиксна или је промјењива и какво је стање каматних стопа на финансијском тржишту.
Неки аутори сматрају да постоји шира скала ризика која је повезана са одобравањем кредита. Према Е.И. Алтман-у, најважније категорије ризика, које су у вези са функцијом комерцијалног кредитирања, обухватају: * кредитни ризик или ризик враћања кредита; * ризик улагања или ризик каматне стопе; * ризик контрибуције кредитног портфолиа * оперативни ризик * ризик преваре и малверзација и * ризик синдикације кредита.

4. УПРАВЉАЊЕ КРЕДИТНИМ РИЗИКОМ

Кредитни ризик настаје у условима када потраживања не могу бити реализована на дан њиховог доспјећа, по пуној књиговодственој вриједности. Управљање кредитним ризиком врши се: * примјеном лимита; * селекцијом кредитних захтева; * диверзификацијом пласмана и * примјеном адекватних средстава обезбеђења пласмана.
Основ квалитетног управљања кредитним ризиком у банци је постављање система анализе кредитне способности клијента тражиоца кредита.

Код анализе кредитне способности дужника, доминанти су сљедећи фактори („5 Cs of Credit“): * карактеристике тражиоца кредита; * величина капацитета тражиоца кредита; * величина капитала тражиоца кредита; * услови обезбјеђења кредита и * услови пословања тражиоца кредита.
4.1. Карактеристике зајмотражиоца
Израз „карактер“ можемо уже и шире посматрати. Уже схватање израза “карактер“, или, пак, карактеристика зајмотражиоца, полази од описивања његових личних особина, стављајући у фокус његову спремност да врати кредит под уговореним условима. Шире схватање укључује и друге елементе за оцјену кредитне способности, па се долази до одвојене анализе и оцјене: * карактеристика зајмотражиоца, у смислу његових особина и његовог пословног угледа и * карактеристика предузеца којом он управља као власник или менаџер.
Под изразом „карактер“ настоје се открити особине предузећа, као што су: пословна репутација, врста дјелатности и правни статус. Најпогоднији елементи за оцјењивање карактера зајмотражиоца су: одговорност, интегритет, тачност у погледу измиривања обавеза и досљедност у вођењу пословних књига.
4.2. Капацитет зајмотражиоца
Анализа капацитета тражиоца кредита треба да се посматра са апекта његовог: производног и финансијског капацитета. Финансијски капацитет будућег дужника представља његову способност да оствари добит (профит) довољну за поврат кредита, без нарушавања континуелног пословања предузећа. Финансијски капацитет дужника се може повећати: растом добити, приходима по основу продаје активе, приходима по основу продаје акција, позајмљивањем средстава од других кредитора.
4.3. Капитал зајмотражиоца
Капитал дужника као фактор његове кредитне способности примјењив је у условима пласмана хипотекарних кредита. Капитал дужника се у анализама кредитне способности користи као величина нето вриједности имовине власника капитала. Нето имовина власника капитала представља лимитирајући фактор горње границе кредита, који се одобрава зајмотражиоцу.

4.4. Услови обезбјеђења кредита
Обезбјеђење кредита има за сврху покриће „слабих“ тачака кредитне способности предузећа зајмотражиоца. Слабе тачке могу бити изражене као: * недовољна расположивост сопственог капитала; * недовољни финансијски капацитет и * неповољне коњуктурне ситуације.
Анализа кредитне способности будућег дужника, треба да дефинише начин обезбјеђења поврата кредита, почев од залоге по основу потраживања од купаца будућег дужника. Обезбјеђење кредита се може односити на било која погодна средства (у активи), којима зајмотражилац располаже као специфичном залогом, ради обезбјеђења враћања кредита.
4.5. Услови пословања зајмотражиоца
Услови пословања односе се на економску средину у којој предузеће послује или на прилике запослености у предузећу. Будући услови пословања зајмотражиоца сагледавају се у зависности од рокова враћања кредита. За краткорочне рокове враћања кредита релативно је лакше сагледати трендове будућих промјена и њихове ефекте на пословање предузећа. Што је период кредитирања дужи, то су мање могућности за реално сагледавање будућих тржишних кретања.
4.6. Нето кредитни губитак
Сумирајући интерне детерминанте кредитног ризика, нето кредитни губитак се може исказати путем сљедеће једначине: NLL= (VOL+LAR+C&I+INC-ECY+FAIL) |

гдjе је:
NLL = нето кредитни губитак;
VOL = обим кредита;
LAR = коефицијент кредита према активи;
C&I = коефицијент комерцијалних и индустријских кредита према укупним кредитима;
INC = приход банке;
ECY = приход становништва усклађен са стопом инфлације;
FAIL = број или вриједност текућих обавеза по погрешним пласманима.

4.7. ZETA модел кредитног ризика
ZETA анализа представља израз који дефинише модел за идентификовање ризика банкрота корпорације. Алтман и његови сарадници су пронашли седам варијабли, преко којих је могуће разликовати фирме којима пријети, и којима не пријети банкрот. Варијабле обухватају: * поврат на имовину – добит/укупна имовина; * стабилност зараде; * добит/укупне плаћене камате; * кумулативна профитабилност – задржана зарада/укупна имовина; * ликвидност – укупна текућа актива/укупна текућа пасива и * капитализација, мјерена петогодишњим просјеком тржишне вриједности обичних акција (дотичне фирме) према укупном дугорочном дугу (кредиту) и * величина предузећа – мјерена укупном активом предузећа.
4.8. Алтманов z-score модел
Алтманов модел или ZETA анализа представља врсту мултидискриминационе анализе која је у функцији предвиђања финансијских услова фирме. Функција овог модела има сљедећу садржину: Алтман Z = 0,012X1 +0,014X2 + 0,033X3 + 0,0006X4 +0,999X5 | при чему је:
X1 = текућа актива/укупна актива;
X2 = задржана добит/укупна актива;
X3 = оперативна добит/укупна актива;
X4 = тржишна вриједност укупног акцијског капитала/књиговодствена вриједност укупног дуга (кредита);
X5 = приход од продаје/укупна актива.
Захтјеви за кредит се прихватају ако је Z-scor предузећа изнад дефинисаног Z-scora и обрнуто. Резултат ZETA модела се може вриједновати на сљедећи начин: * ако је Алтман Z мањи од 1,81 компанија спада у групу која има проблеме; * ако је Алтман Z једнак или већи од 2,90 компанија спада у групз здравих (стабилних) компанија; * ако је Алтман Z већи од 1,81 и мањи од 2,90 овај процес бодовања се сматра неубједљивим (налазе се у зони игнорације).

4.9. “Кредит скоринг системˮ
Код процјене тражиоца и корисника комерцијалних кредита, банке користе “Кредит скоринг системˮ. Сврха овог модела јесте да предвиди степен неусаглашености корисника кредита са оригиналним условима уговора. Неусаглашеност се не дефинише само као пропуст, већ као свака активност која може имати за посљедицу плаћања кредита.
„Кредит скоринг систем” представља у суштини модел за провјеру кредита. Користи се приликом одлучивања о одобравању кредита: да ли одобрити или не одобрити кредит. Међутим, када је кредит већ одобрен и налази се у коришћењу или исти треба враћати, тада се користи модел за проверу, односно модел мониторинга кредита.

ЗАКЉУЧАК

Кредитни ризик представља најзначајнији ризик коме је банка изложена у свом пословању. Могло би се рећи да је овај ризик стар колико и само банкарство, јер позајмљивање новца другој уговорној страни увијек је са собом носило опасност да позајмљена средства неће бити враћена. Још тада је препозната потреба за управљањем овим ризиком како би се спречиле негативне посљедице по банкарски посао, те су у складу са тим предузимане различите активности.
Наравно, степен сложености механизама којима се управљало кредитним ризиком тада био је далеко једноставнији него што је данас. Комплексност управљачких система наметнула се као неопходност у условима када се финансијско тржиште развија великом брзином, када се креирају нови инструменти и банкарски производи. Циљ је да се на адекватан начин контролише изложеност ризику и прате сва евентуална погоршања као и да се предузму превентивне мјере како би се неповољне ситуације спријечиле.

ЛИТЕРАТУРА

1. Вуњак, Н, Ковачевић, Љ, Банкарство, банкарски менаџмент, Пролетер и Економски факултет, Суботица, 2011. 2. Јазић, В, Ризици у банкарском пословању, Стубови културе, Београд, 2008. 3. Чичковић, Р, Методи процјене ризика банака и банкарски капитал, Независни универзитет Бањалука, 2011. 4. Ћировић, М, Банкарство, Bridge company, Београд, 2001.

Интернет извори: http://www.ubs-asb.com --------------------------------------------
[ 2 ]. Чичковић, Р, Методи процјене ризика банака и банкарски капитал, Независни универзитет Бањалука, 2011. стр. 67.
[ 3 ]. Ћировић, М, Банкарство, Bridge company, Београд, 2001, стр. 309.
[ 4 ]. Јазић, В, Ризици у банкарском пословању, Стубови културе, Београд, 2008. стр. 95.
[ 5 ]. Чичковић, Р, Методи процјене ризика банака и банкарски капитал, Независни универзитет Бањалука, 2011. стр. 69.
[ 6 ]. Ћировић, М, Банкарство, Bridge company, Београд, 2001, стр. 342.
[ 7 ]. Чичковић, Р, Методи процјене ризика банака и банкарски капитал, Независни универзитет Бањалука, 2011. стр. 69.
[ 8 ]. Јазић, В, Ризици у банкарском пословању, Стубови културе, Београд, 2008. стр. 97.
[ 9 ]. Вуњак, Н, Ковачевић, Љ, Банкарство, банкарски менаџмент, Пролетер и Економски факултет, Суботица, 2011. стр. 455.
[ 10 ]. Вуњак, Н, Ковачевић, Љ, Банкарство, банкарски менаџмент, Пролетер и Економски факултет, Суботица, 2011. стр. 456.
[ 11 ]. Вуњак, Н, Ковачевић, Љ, Банкарство, банкарски менаџмент, Пролетер и Економски факултет, Суботица, 2011. стр. 456.
[ 12 ]. Шарлија, Н, Модели кредитног ризика базирани на рачуноводственим подацима и тржишној вриједности, Одијел за математику свеучилишта у Осијеку, 2008. стр. 11.…...

Similar Documents

Free Essay

Businness

...3. Budování bezpečnosti IS v organizaci, jednotlivé kroky, postup, analýza rizik, bezpečnostní politika – celková, systémová, havarijní plán, bezpečnostní funkce. Budování bezpečnosti v organizaci Bezpečnostní politika představuje souhrn pravidel a norem, určující přístup k datům a informačnímu systému a proškolování. Aktiva informačního systému je nutno chránit - hardware, software, data. Celý informační systém se skládá z aktiv a lidí. Objekt informačního systému je pasivní soubor zpřístupňovaný aktivním subjektům (procesy, lidé). Citlivé informace jsou informace, které kdyby byly odcizeny, mohou firmu poškodit. Zranitelnost firmy je místní - špatně provedená analýza, složitost software nebo fyzická - loupež, povodeň, zemětřesení nebo se nebezpečí nachází v hardwaru, softwaru, či špatně nastaveném firewallu. Potenciální velmi významný zdroj nebezpečí představuje lidský faktor. Firewall je obecné řešení zajištění bezpečnosti, realizované pouze organizačními opatřeními, nebo jen pomocí softwaru (konfigurací směrovačů), nebo je to software i hardware. Každý Firewall má část zajišťující blokování a část zajišťující prostupnost toho, co je povoleno. Blokování se provádí konfigurací směrovačů (nepropuštění určitého druhu provozu) a pomocí paketových filtrů. Bezpečnost je: • Fyzická (liský faktor, povodně, katastrofa, atd.) • Logická (navržení systému, firewall, atd.) 1. Zjistit zranitelná místa (kdo, kde, jak) 2. Zjistit možné škody případných......

Words: 1432 - Pages: 6

Free Essay

Mustafa Ulusoy Makale

...narsisizm çağında kişiliklerin deforme olması ve| |kimyasının bozulmasıyla "terbiye-i İslâmiye dersi almayan, serseriliğe, tahakküme alışanlar..." diyerek, erkekler hakkında, erkeklerin | |kendileri üzerinde uzun uzun düşünmesini gerektiren bir tespit yapar. Güç ve kuvvet peşinde koşan erkeklerin evliliklerde parayı bir | |tahakküm aracı olarak kullanması hiç de az değildir. Bekâr hanım talebelerine şunu önerir Nursi: "O küçük bir iaşesi hatırı için | |tahakkümler altına girip riyakârane kocasının rızasını tahsil etmek yolunda hayat-ı dünyeviye ve uhreviyesinin medarı olan ubudiyeti ve | |ahlâkını bozmak bedeline, köy kadınları gibi kendi nafakasını kendi çalışması ile kazanmak, on defa daha kolaydır." Analizin bu kısmı "O| |rızık hatırı için namazsız ve ahlâkını kaybetmiş bir zevc aramak, riyakârane çalışıp tahakkümü altına girmek; elbette Nur talebesinin | |kârı değil." cümlesiyle sona erer. Burada tek başına namaz da kâfi değildir, hem namaz kılan hem ahlaklı bir zevc önerir Nursi. | |Üçüncü evlenme sebebi çocuk sahibi olmaktır ve kanaatimce günümüzde kadınların evlenme isteklerinin başında yer alır. Bu talebi fıtri | |görmekle beraber uyarısını da yapar Zamanın Bedii: "Şimdi terbiye-i İslâmiye yerine giren terbiye-i medeniye ile on taneden bir-iki | |hakikî evlâd, kendi vâlidesinin şefkatine mukabil fedakârane hizmet ve dindarane dualarıyla ve hasenatlarıyla vâlidesinin defter-i | |a'maline haseneler yazdırmak ve âhirette de......

Words: 802 - Pages: 4

Free Essay

Red Bull

...resursima i kontrolirati bez informacija. U cilju da budu efektivni i efikasni, oni trebaju pravu informaciju u pravo vrijeme, pravo mjesto i u pravoj količini. Postoje tri razloga zašto su menadžerima potrebne informacije : 1. U cilju donošenja efektnih odluka 2. U cilju kontroliranja aktivnosti u organizaciji 3. U cilju koordinacije organizacijonih aktivnosti I sve ovo u cilju dostizanja neke konkurentske prednosti nad kompanijama u istoj ili sličnoj industriji, koje vodi do uspješnog menadžementa kompanija ili biznisa. Netačne, nepotpune ili uljepšane informacije ili informacije koje se otkriju prekasno su prijetnja organizacijskim aktivnostima, dok kvalitetna informacija, dodaje vrijednost, reducira troškove, kontrolira rizik i doprinosi novim inovacijama i novim načinima razvitka proizvoda ili usluge. Informacijske tehnologije omogoćuju skupljanje, organizaciju i distribuciju podataka kako bi ove od sirovih, nestrktuiranih podataka dobili vrijedne informacije za odlučivanje. Glavni zadatak informacijskih tehnologija je skupljanja i transfer podataka u informacije i njihov prijenos na željeno mjesto hijerarhijskog nivoa ili onih poslovnih područja koji ih trebaju, kako bi oni odlučili koji je donio bolju odluku....

Words: 310 - Pages: 2

Free Essay

Obuka I Razvoj

...biti od pomoći samo onda kada organizacija nauči kako na pametan način da iskotisti sposobnosti individue, spajajući talenat sa zdravom kulturom, sistemima i procesima, u službi dobro smišljenih poslovnih ciljeva. Glavne faze obuke Na sonovu studije oko 100 organizacija od strane East Hampshire Business Support Group, Fill i Mullins uočili su da obuka prolazi kroz četiri glavne faze: obuka o izlazu, obuka o zadacima, obuka o poslovanju i obuka o strategiji. • Obuka o izlazu je generalno oblast za male organizacije koje, po zapošljavanju pojedinca ili investiranju u novu mašinu, teže da dobiju izlaz što je brže moguće. Troškovi se moraju apsorbovati i transakcije izvršiti u najkraćem mogućem vremenu, kako bi početni investicioni rizik bio opravdan. Ovaj tip obuke vezan je za pojedinca, izvodi se unutar kuće i samo onda kada nova oprema, proizvodi ili osobe dospeju u organizaciju. • Obuka o zadacima podrazumeva slanje izabranih pojedinaca na kratke kurseve. Zdravstveni propisi, propisi zaštite, kursevi upoznavanja sa proizvođačem i finansiranje stručnih večernjih škola spadaju u ovu vrstu obuke. Za razliku od introvertne faze obuke o izlazu, obuka o zadacima osnovnu orijentaciju vidi u zajedničkim potrebama pojedinca i organizacije – prvi znaci eksternog shvatanja. • Obuka o poslovanju se pojavljuje kada je organizacija već dovoljno porasla i učvrstila se. Obuka se sada shvata pozitivno, sa jednom osobom prvi put formalno zaduženom za obuku. Proces obuke se kao......

Words: 1063 - Pages: 5

Free Essay

Social Diversity

...to jednostavno da su obrazovni neuspjeh i socijalna isključenost koja iz njega proizlazi dugoročno skupi za državu. Neuspjeh u ranim obrazovnim tranzicijama, odnosno izlazak iz obrazovnoga sustava bez postignutog srednjoškolskog obrazovanja najslabiji je mogući obrazovni ishod u suvremenom društvu. Njegove su posljedice nesagledive za daljnji životni tijek, jer je takvim osobama otežana participacija i osobna autonomija ne samo u ekonomskom nego i društvenom, političkom i obiteljskom životu. Rizik ranoga napuštanja školovanja sve je veći što je razina roditeljskog obrazovanja niža što možemo uočiti u priloženom grafikonu: [pic]Udio mladih u dobi od 15 do 19 godina koji je rano napustio školovanje, prema najvišem postignutom obrazovanju roditelja (1996. – 2008.) Kod djece roditelja koji su završili četverogodišnje srednje obrazovanje šansa da dijete napusti školovanje je 2,2 puta, a kod djece roditelja s industrijskom ili obrtničkom srednjom 3,7 puta veća, rizik je najsnažnije koncentriran kod djece čiji ni jedan roditelj nije završio srednju školu. Tako je on 18,4 puta veći kod djece roditelja s osnovnom školom, a čak 53,8 puta veći kod djece onih malobrojnih roditelja bez završene osnovne škole. Ostali razlozi napuštanja školovanja %: 1. Manjak motivacije i interesa za školu 54,5 2. Problemi u razumijevanju gradiva i slabe ocjene 47,3 3. Prevelik broj......

Words: 2193 - Pages: 9

Free Essay

Student

...osposbljeni za rješavanje istih. Plan rada |Sedmica |Tematska jedinica |Readings/Literatura | |I |Uloga i ciljevi finansijskog menadžmenta |Van Horne, Wachowicz P1 | |II |Poslovna i finansijska okolina |Van Horne, Wachowicz P2 | |III |Vremenska vrijednost novca |Van Horne, Wachowicz P4 | | |Vrednovanje dugoročnih vrijednosnih papira |Zaimović, Alibegović P2 | |IV |Rizik i prinos |Van Horne, Wachowicz P5 | | | |Zaimović, Alibegović P5 | |V |Izvedenice: strategije s opcijama |Zaimović, Alibegović P6 | |VI |Upravljanje obrtnim kapitalom |Van Horne, Wachowicz P 8,9, 10,11 | |VII |Online |Van Horne, Wachowicz P6 | | |Analiza finansijskih izvještaja ......

Words: 517 - Pages: 3

Free Essay

Strane Direktne Investicije

...kapitala(Šema 1): 1. investicioni 2. kreditni Investicioni kapital je kapital koji potiče od međunarodnih institucija ( Svetska banka, Evropska investiciona banka, itd) i kapital iz privatnih izvora. Po svom značaju prednost imaju privatni izvori jer je njihovo poslovanje orijentisano na potencijalni profit , pa je zbog toga efiksnost poslovanja veća. Investicioni oblik izvoza kapitala postoji onda kada se radi o neposrednom učešću u privrednim aktivnostima drugih zemalja i to kroz: a. osnivanje samostalnih preduzeća (greenfield investicije) b. kupovinu već postojećih preduzeća (brownfield investicije,merdžeri i akvizicije c. kupovinu i prodaju akcija i obaveznica (portfolio ulaganja) Kreditni (kamatni) oblik izvoza kapitala se javlja onda kada se vrši kreditiranje stranih preduzeća ili država , pri čemu investitor dobija fiksne kamate od dužnika. Kretanje zajmovnog kapitala dugo je predstavljalo dominantan oblik kretanja međunarodnog kapitala. Međutim, sa razvojem finansijskih tržišta , njegovo učešće u ukupnom kretanju kapitala znatno opada.Dakle , osnovni kriterijum za obim i pravac kretanja kapitala je razlika u visini profita ili dividende kod investicionog oblika izvoza kapitala , odnosno , u visini kamatne stope ako je reč o zajmovnom kapitalu. Investicioni oblik izvoza kapitala je povoljniji nego kamatonosni , sa obzirom da omogućava ostvarenje većih profita (mada je i rizik ulaganja znatno veći). Takođe......

Words: 6340 - Pages: 26

Free Essay

Vanjska (Spoljna) Trgovina I Poslovanje - Skripta - Seminarski, Diplomski, Maturski Radovi

...troškovi – otpremno skladište, dopunsko i skladište rezervnih dijelova. 2.2.1. Neizravan (posredan) izvoz 1. proizvođač svoju robu (izvoz) prodaje domaćem specijaliziranom VT poduzeću koje će ju plasirati na inozemno tržište u svoje ime i za svoj račun. Proizvođač samo priprema robu za izvoz, a rizike i troškove daljnje distribucije prepušta VT poduzeću. Dobit proizvođača je manja, ali nema rizika. 2. posao izvoza povjeren specijaliziranom VT posredniku koji robu izvozi uz naplatu provizije. Proizvođač koristi samo stručne usluge VT poduzeća. Proizvođač snosi sve troškove i rizik izvoznog posla. 2.3. OBLICI UVOZA 2.3.1. Izravan (direktan) uvoz Najčešće se primjenjuje pri uvozu sirovina i poluproizvoda iz ZUR (jer se često radi o velikim količinama i na duži rok). Javlja se rizik oscilacija cijena sirovina i rizik pouzdanosti inozemnog isporučitelja (pridržavanje rokova, kvalitete). Da bi se osigurao stalni protok robe treba osigurati skladište uvozne robe. Smanjuje ukupne troškove izvršenja uvoznog posla, smanjuje se cijena uvozne robe, ali su veći rizici i potreba osiguranja vlastitog kapitala. Ako ne poznaje dobro strano tržište ni dobavljače mogao bi robu platiti puno skuplje nego da je išao preko posrednika. Kupac robe (uvoznik) mora raspolagati konvertibilnim valutama. 2.3.1. Neizravan (posredan) uvoz Obavlja se u slučajevima kada je riječ o nabavi manjih količina robe iz......

Words: 23909 - Pages: 96

Free Essay

Tehnologija Prijenosa Podataka U Internet Mreži

...ukupna imovina 2. Koeficijent obrta kratkotrajne imovine = ukupni prihod / kratkotrajna imovina 3. Koeficijent obrta potraživanja = prihodi od prodaje / potraživanja 4. Trajanje naplate potraživanja u danima = broj dana u godini (365) / koeficijent obrta potraživanja Osim ovih pokazatelja moguće je računati i druge koeficijente obrta kao npr. : koeficijent obrta zaliha sirovina i materijala, koeficijent obrta pojedinih vrsta zaliha, koeficijent obrta potraživanja za svakoga pojedinoga kupca, itd. 2.6. Zaduženost Pokazatelji zaduženosti zauzimaju u današnje vrijeme sve značajnije mjesto. Koeficijent zaduženosti pokazuje koliki je postotak imovine nabavljen zaduživanjem, što je veći omjer duga i imovine, veći je financijski rizik odnosno rizik da poduzeće neće biti u mogućnosti vratiti dug. Govori se o dva pokazatelja zaduženosti : 1) Omjer ukupnih obveza i ukupne imovine koji nam daje podatak o veličini zaduženja po jednoj novčanoj jedinici imovine 2) Odnos duga i glavnice koji je najpoznatiji pokazatelj stupnja zaduženosti poduzeća, on predstavlja odnos dugova ili ukupnih obveza poduzeća i njegovog vlastitog kapitala 3. Zaključak Financijski pokazatelji uspješnosti i stabilnosti vrlo su važan dio svakog poduzeća jer bez njih ne bi bilo moguće dobro poslovati. Zato je za svako poduzeće važan kvalitetan financijski izvještaj koji daje jasnu informaciju o poslovanju poduzeća te pomoću njega poduzeće poduzima određene mjere kako bi poboljšali svoje......

Words: 2616 - Pages: 11

Free Essay

Sfd Sdfafsd Afsfas

...a s manažmentom rizík.- CSR viaže sa k samotnému jadru fungovania firmy. Racionálno–obchodný základ CSR:Slúži ako stimul a spúšťací mechanizmus pre prácu pri implementácii CSR na stratégie, sledovanie a vyhodnocovanie prínosov v dlhodobých horizontoch, dôveryhodnosť, zodpovedné podnikanie prispieva k dlhodobému podnikateľskému úspechu. Rozvoj CSR má aj svoje brzdy: CSR ako súčasť kvalitného manažmentu - kľúčová je podpora implementácie princípov CSR zo strany najvyššieho manažmentu.Firmy, ktoré sa rozhodli pre prijatie spoločensky zodpovednej stratégie, vykazujú:Ocenenia -sú vyhľadávané investormi a často sa objavujú v anketách ako „preferovaný zamestnávateľ“. Etické princípy v podnikaní - etika a spoločenské normy – (profit-with-principles), firmy by mali akceptovať nielen zákonom stanovené podmienky, ale aj ostatné normy a očakávania spoločností, v ktorých pôsobia. Legislatíva –Co môže spoločensky zodpovednému podnikaniu pomôcť: (transparentné rastúce prostredie, etika, morálka, ochota, lojalita, transparentné podnikateľské prostredie a transparentná podnikateľská činnosť.) nadstavba rešpektovania platnej legislatívy, ktoré by malo byť samozrejmosťou: - CSR je dobrovoľným záväzkom firmy, ktorý by mal stáť na jasných etických princípoch: nestrannosť, transparentnosť a angažovanosť. Plnenie legislatívnych povinností by malo by pre firmu absolútnou samozrejmosťou. Ekonomické zdôvodnenie CSR:1. Dôvody orientované na profit (úzkezdôvodnenie):kalkulácia,manažment rizík,snaha......

Words: 2266 - Pages: 10

Free Essay

Platni Promet

... DUŽNICKI VRIJEDNOSNI PAPIRI • važni su za gospodarstvo jer omogućuju poduzećima ili državi pozajmljivanje novčanih sredstava radi financiranja investicijskih ciklusa • kamata je cijena koja se plaća za pozajmljivanje novčanih sredstava • različite vrste kamatnih stopa: obveznicke kamatne stope, kamatne stope na hipotekarne kredite, kamatne stope na kredite za kupnju auta OBVEZNICE • nose fiksne prinose • određen datum dospijeća • imatelji obveznica se namiruju iz stečajne mase prije imatelja dionica • imaju manji rizik, ali i manje potencijalne prinose u odnosu na obične dionice FINANCIJSKE IZVEDENICE • su financijski instrumenti čija je vrijednost odredena vrijednošću orginalnih vrijednosnica (obveznica i dionica) • opcije, futures, forward, swap • služe za hedžing ili špekulaciju • omogucava investitoru da se kladi na kretanje cijene orginalnih vrijednosnica bez da ih posjeduje – visok stupanj financijske poluge – visok rizik ♣ trezorske blagajnicek zapise izdaje Ministarstvo financija – instrument financiranja javnog duga PODJELA PO ROKU DOSPIJEĆA • vrijednosnice novcanog tržišta dospijece do 1 godine nizak prinos, nizak stupanj rizika trezorski zapisi, certifikati o depozitu, komercijalni zapisi, blagajnicki zapisi, REPO ugovori • vrijednosnice tržišta kapitala dospijece preko 1 godine državne obveznice komunalne obveznice korporativne obveznice dionice hipotekarne obveznice FINANCIJSKE INSTITUCIJE • omogucuju......

Words: 8680 - Pages: 35

Free Essay

Bonitet Banaka

........................................... 25 Drugi deo Bazel II 1. Bazel II ................................................................................................................................. 30 1.1. Osnovni elementi Bazel II standarda ............................................................................... 31 1.1.1. Stub 1 ....................................................................................................................... 32 1.1.1.1. Utvrđivanje adekvatnog kapitala ........................................................................ 33 2 1.1.1.2. Kreditni rizik...................................................................................................... 35 1.1.1.3. Operativni rizik .................................................................................................. 37 1.1.1.4. Tržišni rizik ....................................................................................................... 38 1.1.1.5. Standardizovani metod merenja tržišnog rizika .................................................. 39 1.1.1.6. Pristup internih modela merenja tržišnog rizika .................................................. 40 1.1.2. Stub 2 ....................................................................................................................... 41 1.1.2.1. Četiri principa Stuba 2 ....................................................................................... 42 1.1.3. Stub 3 .........

Words: 10792 - Pages: 44

Free Essay

Bank Controlling

...date su neke informacije koje mogu da posluže u razgraničavanju šta predstavlja zadatak kontrolinga. U drugom poglavlju prodiskutovana je funkcija bankarskog kontrolinga, tačnije, obaveze i odgovornosti koje imaju pojedini položaji u hijerarhiji banke. Predstavljene su ključne komponente kontrolinga. Treće poglavlje, definiše principe kontrolinga i daje jednu podelu principa, tj. podelu koja rasčlanjuje trinaest principa određivanja interne kontrole u bankama koji su grupisani kao principi vezani za odgovornost, rizik, aktivnosti i segregaciju obaveza, informisanje i komunikaciju, nadgledanje aktivnosti i korekciju nedostataka i procenu bankarskog kontrolinga. Četvro poglavlje opisuje generalnu sliku određivanja i uticanja na profit banke, regulisanjem i kontrolom troškova. U petom poglavlju, dati su rizici sa kojima se susreće banka u trenucima kada pruža bankarske usluge. Takvi rizici podeljeni su na šest opštih tipova: tržišni rizici, kreditni rizici, partnerski rizici, rizici likvidnosti, operativni rizici i legalni rizici. Za svaki od ovih rizika dato je objašnjenje. U poglavlju šest dat je zaključak celog rada i finalno mišljenje o kontrolingu u banci, objašnjeno je na koji način banka treba da razvija informacioni sistem i opisano je u kom smeru banka treba da razvija svoju organizaciju. Sedmo poglavlje, korišćena literatura. Ključne reči: bankarski kontroling, informacioni sistem, interna kontrola 1. UVOD Banka, kao finansijska......

Words: 3237 - Pages: 13

Free Essay

Financial Analysis

...su označene slovima od A do E, pri čemu A predstavlja najbolju bonitetnu ocenu, a slovo E najlošiju bonitetn ocenu. Grafikon 1: Podela populacije prema bonitetnoj oceni za 2010. godinu Postupak dodele finansijske ocene temelji se na razvrstavanju preduzeća unutar pojedinačnih kategorija. Pojedinačno preduzeće se u sklopu prvog koraka razvrstava u jednu od deset kategorija prema kriterijumu vrednosti sredstava i jednu od deset kategorija prema kriterijumu ukupnih prihoda, gde kategorija 1 uključuje najmanje kompanije, a kategorija 10 najveće kompanije. U sledećem koraku se kompanije razvrstavaju prema individualnim finans ijskim pokazateljima. U daljoj klasifikaciji se koristi pet finansijskih indikatora, pri čemu se krajnji kreditni rejting formira na bazi klasifikacije pojedinačnih preduzeća mađu kompanijama u odgovarajućoj kategoriji, a na osnovu pojedinačnih pokazatelja . Kod svakog pojedinačnog pokazatelja se upotrebi samo jedan od dva moguća razvrstavanja iz prvog koraka, dakle razvrstavanje na osnovu veličine preduzeća ili razvrstavanje na osnovu ukupnih prihoda. Izbor finansijskih pokazatelja je ograničen na 5 najreprezentativnijih pokazatelja, koje poslovna i stručna javnost u praksi najčešće koristi. Svako preduzeće mora biti solventno kako bi opstalo i razvijalo se, pa su zato pokazatelji podeljeni na pokazatelje likvidnosti i pokazatelje uspešnosti. Subjekti kod kojih se pojedinačni finansijski pokazatelj ne može izračunati nemaju prikazanu......

Words: 2833 - Pages: 12

Free Essay

Banking Crisis - Usa

...ugrožene zbog problema sa likvidnošću već i zbog opasnosti koje nose eventualni kreditni gubici koji se moraju pokriti iz kapitala banke. Što je iznos tih kredita veći to je banka ranjivija. Naravno, gubici povratno utiču na leveridž banke i ponovo ruše poverenje. Još je opasnije ako postoje skriveni gubici. Njihovo obelodanjivanje može izazvati događaj izvan domena banke a sve to može rezultirati slomom čitavog bankarskog sistema. Struktura finansijskog sistema je složena i delikatna , sa visokom dozom poverenja u normalnim uslovima. Mali incident može narušiti metabolizam sistema, a veći ga potpuno može uništiti. Poverenje je spremnost tržišnog aktera da zasniva svoje akcije ne na najboljim dostupnim informacijama o nekom stanju stvari već na određenim pokazateljima koji upućuju na to stanje stvari. Olson je na zanimljiv način pokušao da objasni ovaj fenomen: kada hodamo i ispod nas se nalazi beton, mi stvarno verujemo da je u pitanju beton a ne papir naslikan da liči na beton. Isto je i u bankarstvu. Veruje se u ono što se vidi ili u ono što nam osobe u koje imamo poverenja poručuju. Kada radimo sa pojedincima ili firmama, svoje odluke često baziramo na proceni da li će oni platiti robu ili vratiti dug, za šta nam pouzdanu osnovu pružaju , recimo, finansijski izveštaji. Kada je u pitanju finansijski sistem, procene se uglavnom baziraju na procenama revizorskih preduzeća ili agencija za kreditni rejting. Upravo su ove druge u SAD-u određivale sudbinu finansijskog sistema......

Words: 2090 - Pages: 9